Member of
uia logo


Observer member

IceVerticalMenu Module

Reprezentativno udruženje u kulturi
na teritoriji Republike Srbije , na osnovu Zakona o kulturi i rešenju Ministra kulture,informisanja i informacionog društva
Prijatelji UAS-a
logokorespondencija
Copyright © 2012 UAS
All Rights Reserved

UdruženjE Arhitekata SrbijE

Beograd, Kneza Miloša 7a/III, tel 011/3230 059, tel-fax 011/3239 754 e-mail: sas-dab@EUnet.rs

petak, 17 januar 2014

БЕОГРАД НА ВОДИ

 

"БЕОГРАД НА ВОДИ", НА КОЈИ НАЧИН

Да ли увек мора све из почетка и на "о рук"? Тако је почело и 2000. године па се стигло у "улицу без излаза"!

Има проблема који захтевају брзо одлучивање, оних за које одлука треба да преноћи и оних о којима треба дуго размишљати пре акције.  Треба приметити да се у нашој средини често жури кад то и није тако важно а каснимо године, деценије, па и векове за важне и капиталне одлуке и потезе. О силажењу центра Београда на реке говори се и размишља низ деценија. Постоје предлози које је на великом пројекту "Трећи миленијум" објединила наша, Српска академија наука и уметности, осамдесетих година прошлог века. Касније је вођена иницијатива од стране архитектонске струке да се распише међународни конкурс за овај простор. Та идеја је промовисана на конгресу Светске уније архитеката (UIA), у Барцелони 1996. године  и  у Београду, када је организована конференција Удружења архитеката централне и источне Европе (ACEE) 2003. године а којом су председавали српски архитекти.

Ових дана се у новинама и на телевизији објављују информације о томе да ће, колико сутра, почети изградња "Београда на води". Пласирају се и виртуелне слике у новинама. Институционално, архитекти Србије, осим можда појединци, нису укључени у овај пројекат, а колико ми је познато ни грађани.  Да одмах буде јасно, Београд треба да добије нове шансе за развој, нове просторе, о томе се сања и размишља деценијама. Чему сад таква журба као да су трке? Ваљда у овој нашој ојађеној Србији треба, када су овакви планови у питању, питати широки круг грађана,  архитекате, инжењер, економисте? Сви поменути стручњаци, већина без посла, као и одлазеће генерације младих људи у бели свет, па и у Кувајт,  знају и умеју да мисле и да раде. Објављује се да ће решења за "Београд на води" урадити анонимни "НН тим". Поставља се питање чему толика анонимност креатора виртуелног цртежа у новинама? Где су толико потенцирани тендери за добијање посла, па и за Просторни план који неко ради и треба да буде готов у фебруару 2014. године?  Стручњацима је јасно да је таква динамика нереална. За такав посао потребна је одлука релевантне управе, морају да се поштују процедуре. Такође јасно је да за срце Београда  треба радити детаљне а не просторне планове.

Србија је струковно организована. Има Савез инжењера са 40 удружења, Инжењерску комору са преко 20 000 лиценцираних стручњака, репрезентативна удружења Архитеката,  одговарајуће институте и факултете, сви они су чланови одговарајућих међународних удружења. На крају али не као последњу апострофирам и Српску академију наука и уметности. Београд као главни град, имао је, и још та традиција како тако тиња, праксу да се расписују домаћи и међународни конкурси за значајне локације, урбане потезе а нарочито нове делове града. Нови Београд, међународно познат као бисер модернистичког урбанистичко-архитектонског искуства, је планиран, пројектован и изграђен са великим домаћим тимовима стручњака на основу низа конкурса и појединачних предлога великих имена у архитерктури и урбанизму тог времена.

Српски архитекти немају ништа против иностраних стручњака. И наши грађани иду трбухом за крухом у иностранство. Планирање, пројектовање и изградња жеља је и обавеза свих који су компетентни да креирају будућност кроз осмишљавање простора Београда. То може бити на више начина. Најправилнији је путем јавне утакмице - урбанистичко-архитектонских конкурса на републичком или међународном нивоу а на чему инсистира Удружење архитеката Србије. Управо на овај начин се показује да нема ксенофобичности. Наши стручњаци не треба да буду посматрачи које у досадашњим активностима успешно заобилазе они који се баве "Београдом на води".  Познато је да не треба "кукурикати пре зоре" и да ће много воде протећи Савом пре него буде "закопана прва лопата" у "Савском амфитеатру", али важно је нагласити да и у нашој земљи постоје стручњаци који имају искуство и са малим и са великим пројектима.  Њима не одговара да се дискурс води хериметично и деперсонализовано. Колеге из Србије и много њих из иностранства се интерсују, желе информације а струка има пред собом само једну скицу и један датум те изградњу тржног центара од 200 000 m2 као прву прокламовану активност.

Најзначајније локације у Паризу су изграђене на основу међународних конкурса а познат је и период такозване "Председничке архитектуре".  јер су се управо председници Француске републике ангажовали на њиховом расписивању па и у крајњем избору решења. Данас Француска више зарађује од културе него од ауто индустрије. У Берлину на празном простору бившег аеродрома Templhof, на коме није потребно уклањати објекте, градски оци нуде грађанима на увид пројекте, макете, планове и сви могу да их анализирају и кажу своје мишљење. а наши стручњаци и грађани, само су посматрачи.

Где је дугорочни план и стратегија, тактика и акција за брзе одлуке које не угрожавају целину? Ова формула има и своју стручну квантификацију тако да  предложених "200 000 м2" тржног центра никако није за брзу одлуку већ би ту могао бити неки знатно мањи садржај, који не ремети део неке целине, да би евентуална грешка ако се деси била што мања.

Србији треба култура! Култура се не може упражњавати издвојено, за њу је потребно имати храмове културе. Треба градити посебности које привлаче људе, правити просторе и садржаје које ће прво волети грађани а онда ће сигурно то желети да виде и други. Велики пројекат "Београда на води", не би требао да буде рађен ад хок. Сви ламентирамо над чувеним Београдским недовршеним просторима: Славија, Теразијска тераса, Окретница код Калемегдана! Где је енергија и ентузијазам да се ови пројекти завше? Или енергија  да се измести аутобуска станица па нека поред те нове буде и тржни центар. Већ и "врапци на грани" знају да се град Билбао у Шпанији препородио изградњом музеја модерне уметности Гугенхајм. Сада се то исто дешава у граду Lensu у Француској где је изграђен депанданс музеја Лувр и у првој години, у граду од 35 000 становника, било је 900 000 посетилаца,  од којих већина домаћих и из 70 различитих држава, да не говоримо о сличним пројектима у другим деловима света. Данас се граде оригиналне ботаничке баште, атрактивни садржаји на води, марине, спортски објекти, у симбиози са становањем стационарним и повременим и са свим другим јавним објектима који то прате. Овакви пројекти управо имају за циљ да привуку посетиоце из целог света. Ово је половина медаље а друга је она која се мање види али без које све ово не може а то је подземни урбанизам: инфраструктура, техничка и саобраћајна.  Слични пројекти су они за "Барцелону на води", "Ротердам на води", "Гетеборг на води", Делови Амстердама и многи други. Наши људи и институције одлично познају и процедуре и начине планирања и пројектовања и изградње оваквих макро пројеката.

Чему све оно што наши стручњаци раде, практикују, ако седе и из фотеље посматрају телевизијске вести, прочитају по неки чланак у новинама о догађајима који треба да се десе ту испред њих али без њиховог учешћа. Шта да ради наша архитектонска и инжењерска те културна и друга интелигенција, чему да се нада? Сматрам да већина њих није срећна ни задовољна са пар информација сервираних на врху кашичице. То није ни у духу стварања заједничке боље и лепше Србије јер она не може да се гради са немуштим грађанима,  немуштим инжењерима и непознатим креаторима простора у којима треба да живимо и ми и наша поколења. Струку и грађане треба укључити активно у процес креирања "Београда на Сави" не на неки посебан начин већ уобичајено: организацијом конкурса за идеје, трибинама, јавним дискусијама, директним ангажовањем релевантних српских и страних институција и стручњака, онако каква је пракса у модерној Србији од 19 века до данас. Активно учешће грађана се подразумева и изузетно је значајно за демократичност доношења одлука и нашу будућност.

Председник Удружења архитеката Србије

              др Игор Марић, дипл.инж.арх.

Pročitano 5526 puta
 
S.ARCH-1

fb linkovi