РЕЗУЛТАТИ

jавног, отвореног, идејног, једностепеног, анонимног конкурса за израду урбанистичко-архитектонског решења аутобуске и железничке станице Нови Београд и пословно комерцијалног комплекса  у блоку 42 у Новом Београду

Жири је оценио ауторска конкурсна решења предата од 54 стручна тима и једногласно донео Одлуке о наградама, откупима и обештећењима, у складу са наградним фондом предвиђеним Расписом конкурса.

Прва награда - ауторска шифра 11306 – радна шифра 40, у износу од нето 2.300.000,00 динара

Аутор: тим proaspekt д.о.о.

Владимир Лојаница, диа,  Милан Лојаница, диа

Пројектанти: Соња Пештерац, диа, Марија Мијовић, диа

Пројектантска сарадња: Срђан Марловић, диа

Модел: Влада Лукић, м.арх.

Друга награда - ауторска шифра 95209 – радна шифра 38, у износу од нето 1.150.000,00 динара

Аутор: Драган Вуковић, диа

Правно лице овлашћено за заступање: Колубара инвест градња доо

Трећа награда није додељена

Додељена су четири једнаковредна откупа у износу од по нето 345.000,00 динара

Ауторска шифра 77855 – радна шифра 06

Ауторски тим:

Емина Савић, диа, Филип Гржетић, диа, Света Теофиловић, диг

Сарадници: Зора Шћепановић, диа, Ивона Клем, диа, Ивана Поповић, диа, Јулија Лазић, диг

Рад је рађен у Машинопројекту копринг а.д., Београд.

Ауторска шифра 13710 – радна шифра 15

Аутори:  Александар Леко, диа, проф.др Ратомир Врачаревић, дис

Коаутори: Милица Ламбрин, м.арх., Теа Константиновић, м.арх., Александра Праштало, м.арх.

3Д модели: Душан Ненадовић, м.арх.

Консултант за конструкцију: Иван Бојовић, диг

Консултант за пејзажну архитектуру: Весна Надаждин-Љубичић, дипа

Консултант за машинске инсталације: Радослав Галић, дим, Quiddita доо

Консултант за ППЗ: Милован Главоњић, дие, MIDVEJ MGV доо

Ауторска шифра 10109 – радна шифра 29

Аутори конкурсног рада: Хелена Шацка, диа, Вељко Младеновић, диа, Тамара Петровић Комленић, диа, Тијана Томашевић Зелић, диа, Милан Павићевић, дис

Сарадник: Зоран Павловић, арх.тех.

Консултанти: Зоран Рубињони, дис, Огњен Ђуровић, диа

Овлашћено правно лице за заступање: Центар за планирање урбаног развоја ЦЕП

Ауторска шифра 75938 – радна шифра 50

Ауторски тим „КАНА Архитекти“ : Љиља Брајковић, диа, Спасоје Радомиловић, м.арх., Марина Илић,м.арх., Александра Ђорђевић, б.арх., Бојана Поповић, б.арх., Невена Балалић, б.арх.

Архитектонска визуелизација „ЕДИТ студио“ : Урош Нешић, м.арх., Игор Козић, м.арх.

Консултант за централне градске функције и урбану мобилност: доц.др Ксенија Лаловић, департман за урбанизам, Архитектонски факултет у Београду

Консултант за саобраћајне терминале: доц. др Зоран Папић, департман за саобраћај, Факултет техничких наука у Новом Саду

Макета: Александар Котевски, м.арх.

Додељена су два једнаковредна обештећења у износу од по нето 230.000,00 динара

Ауторска шифра 12221 – радна шифра 12

Аутор: Дејан Јокић, диа

Консултанти за саобраћајно решење: Иван Ђунисијевић, диг, Јован Теофиловић, возач ГСП Београд, Милан Стругаревић, возач Ласте Београд

Ауторска шифра 13975 – радна шифра 23

Рад је урађен у оквиру бироа NORMOTIC

Ауторски тим : Зоран Дмитровић, диа, Видоје Ђукановић, диа, Ана Јевтић, диа, Марија Радојловић, диа, Данијела Мијовић, диа

Сарадници: Ана Стакић, диа

Визуелизација: Зоран Дамјановић

Организатор: Драгана Ранчић

Информације  о месту и датуму отварања изложбе и дискусије  учесници конкурса  ће накнадно добити преко интернет портала Урбанистичког завода града Београда www.urbel.com/blok42konkurs и Друштва архитеката Београда www.dab.rs.

У Београду. 30.05.2014.                                                                                                          

Жири конкурса:

др Синиша Мали, дипл.економиста, председник Жирија,

Срђан Милановић, дипл.инж.арх.

Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда ЈП,

заменик председника Жирија

и чланови:

Душан Милановић, дипл.инж.саоб. Урбанистички завод Београда, ЈУП

проф.др Владан Ђокић, дипл.инж.арх. Универзитет у Београду, Архитектонски факултет

проф. др Нада Милосављевић, дипл.инж.саоб., Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет

мр Душан Николић, дипл.инж.грађ., Универзитет у Београду, Грађевински факултет

мр Милан Вујовић, дипл.инж.арх., Друштво архитеката Београда

мр Жаклина Глигоријевић, дипл.инж.арх., Друштво архитеката Београда

Град Београд

Урбанистички завод Београда ЈУП

у сарадњи са Друштвом архитеката Београда - ДАБ

расписујe

Јавни, отворени, идејни, једностепени, анонимни конкурс

за израду урбанистичко-архитектонског решења

аутобуске и железничке станице Нови Београд и

пословно комерцијалног комплекса у блоку 42 у Новом Београду

Простор који је предмет конкурса је блок 42 у Новом Београду, између улица Јурија Гагарина, Пролетерске солидарности, Булевара Милутина Миланковића и улице Ђорђа Станојевића.

Циљ конкурса је да се изабере најбоље технолошко - саобраћајно, урбанистичко и архитектонско решење за изградњу и уређење аутобуске и железничке станице Нови Београд и пословно комерцијалног комплекса у блоку 42, као основ за израду плана детаљне регулације. Идејно решење треба да задовољи захтеве расписивача конкурса, у складу са утврђеним конкурсним условима, задатком и документацијом.

Инвеститор конкурса је Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда, ЈП.

Право учешћа на конкурсу имају појединци и стручни тимови из земље и иностранства који испуњавају следеће услове:

• да аутори, дипломирани инжењери архитектуре, поседују лиценцу одговорног пројектанта Инжењерске Коморе Србије и
• да стручни тимови који учествују на конкурсу имају најмање једног дипломираног инжењера архитектуреса лиценцомодговорног пројектанта Инжењерске Коморе Србије, који представља тим.

Активности конкурса ће бити спроведене у следећим роковима:

- питања учесника конкурса                                        11.03.2014.

- одговори на питања                                                  18.03.2014.

- рок за предају радова                                               13.05.2014.

- оцењивање радова и избор добитника награда           03.06.2014.

- објављивање добитника награда од стране жирија       10.06.2014.

По објављивању резултата конкурса жири ће обавестити јавност и учеснике о резултатима конкурса и терминима и месту одржавања изложбе и разговора оконкурсним радовима.

Уколико до утврђеног рока пристигне најмање 10 радова који одговарају условима конкурса изабраће се три рада за награде и три за откупе у нето износу:

- прва награда                                                                        2.300.000 рсд
- друга награда                                                                      1.150.000 рсд
- трећа награда                                                                      805.000 рсд

- три откупа од по                                                                  345.000 рсд

Жири ће доделити прву награду, при чему има право да фонд награда расподели и другачије од наведеног.Сви радови, укључујући првонаграђени, исплатом награда постају власништво расписивача и биће основ за формирање решења плана детаљне регулације.

Жири конкурса:

др Синиша Мали, дипл.економиста, председник жирија,

Срђан Милановић, дипл.инж.арх., Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда, ЈП, заменик председника жирија, 

Душан Милановић, дипл.инж.саоб. Урбанистички завод Београда,ЈУП,

проф.дрВладанЂокић, дипл.инж.арх. УниверзитетуБеограду, Архитектонскифакултет,

проф. др Нада Милосављевић, дипл.инж.саоб., УниверзитетуБеограду, Саобраћајни факултет,

мр Душан Николић, дипл.инж.грађ., УниверзитетуБеограду, Грађевински факултет,

мр Милан Вујовић, дипл.инж.арх., Друштво архитеката Београда,

мр Жаклина Глигоријевић, дипл.инж.арх., Друштво архитеката Београда.

Конкурсни материјал:Распис, правила и програм конкурса могу се погледати на интернет страни Урбанистичког завода Београда, www.urbel.com/blok42konkurs, e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .

Конкурсни материјал и подлоге се преузимају у просторијама Друштва архитеката Београда, Кнеза Милоша 7а, III спрат, 11000 Београд, тел. 011 3230059, 011 3239754, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. "> Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. , уз уплату у износу од 5.000,00 динара на рачун број: 355-1015085-91, Друштво архитеката Београда са назнаком „Конкурс за Блок 42 ".

Преузимањем конкурсне документације заинтересована лица прихватају услове и стичу право учешћа на конкурсу.

RASPIS

PROGRAM

VAŽNA INFORMACIJA

PITANJA UČESNIKA I ODGOVORI ŽIRIJA

Druga međunarodna konferencija S.ARCH: Okruženje i arhitektura

Druga međunarodna konferencija sa izložbom S.ARCH – Okruženje i arhitektura, biće održana u Budvi (Crna Gora) 19. i 20. maja 2015. godine u hotelu Maestral. Organizatori su na drugu S.ARCH konferenciju pozvali renomirane svetske arhitekte, da kroz svoje projekte diskutuju na temu okruženje i arhitekture, čime nastavljaju prošlogodišnji uspešno realizovani skup. Ova stručna i interdisciplinarna okupljanja imaju za cilj da skrenu pažnju na temu održive arhitekture, animairaju javnost i iniciraju dijalog sa domaćim arhitektima i stručnjacima, stvarajući platformu za razmenu ideja i iskustava, te predstavljanje novih dostignuća i znanja.

Konferenciju sačinjavaju predavanja po pozivu, na kojima će eminentni predavači ukazati na odnos svoje arhitekture prema okruženju; izložba na kojoj učesnici konferencije imaju priliku prikazati radove iz oblasti arhitekture, i diskusija na kojoj bi predavači i ostali učesnici konferencije razmenili mišljenja i iskustva.

Pozvani predavači:

Winy Maas – MVRDV Holandija

Dietmar Eberle – baumschlager eberle Austria

Julien de Smedt – JDS Architects Danska

Luca Nicoletti – NICOLETTI ASSOCIATI Italija

Idis Turato – Hrvatska

Organizatori pozivaju sve ljubitelje arhitekture da se odazovu na drugu S.ARCH konferenciju, koja se ove godine shodno temi organizuje u živopisnom mediteranskom ambijentu nadomak starog grada Budve.

Učešće:

Broj učesnika na konferenciji je ograničen.

Cene registracije:

- za registracije do 28. februara: 120 EUR / za studente 40 EUR

- u periodu od 01. marta do 12. maja: 140 EUR / za studente 50 EUR

- od 13. maja i na dan konferencije: 160 EUR / za studente 60 EUR

Registrovani učesnici imaju pristup svim predavanjima, diskusijama i izložbi radova. Imaju obezbeđenu kafu na pauzama, knjigu apstrakata, kao i predavanja sa konferencije (uz saglasnost predavača) i radove sa izložbe u elektronskoj formi.

Kontakt za registracije: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. "> Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili telefonom na +382 32 33 2220

Zvanican jezik konferencije je engleski.

Linkovi:

S.ARCH home: http://www.renecon.eu/html/s_arch.html

Pozvani predavači: http://www.renecon.eu/html/lecturers.html

Lokacija: http://www.renecon.eu/html/venue4.html

Registracija: http://www.renecon.eu/html/registration1.html

Organizatori:

RENECON International / Get It Published Verlag – Nemačka, Enforma – Crna Gora

"БЕОГРАД НА ВОДИ", НА КОЈИ НАЧИН

Да ли увек мора све из почетка и на "о рук"? Тако је почело и 2000. године па се стигло у "улицу без излаза"!

Има проблема који захтевају брзо одлучивање, оних за које одлука треба да преноћи и оних о којима треба дуго размишљати пре акције.  Треба приметити да се у нашој средини често жури кад то и није тако важно а каснимо године, деценије, па и векове за важне и капиталне одлуке и потезе. О силажењу центра Београда на реке говори се и размишља низ деценија. Постоје предлози које је на великом пројекту "Трећи миленијум" објединила наша, Српска академија наука и уметности, осамдесетих година прошлог века. Касније је вођена иницијатива од стране архитектонске струке да се распише међународни конкурс за овај простор. Та идеја је промовисана на конгресу Светске уније архитеката (UIA), у Барцелони 1996. године  и  у Београду, када је организована конференција Удружења архитеката централне и источне Европе (ACEE) 2003. године а којом су председавали српски архитекти.

Ових дана се у новинама и на телевизији објављују информације о томе да ће, колико сутра, почети изградња "Београда на води". Пласирају се и виртуелне слике у новинама. Институционално, архитекти Србије, осим можда појединци, нису укључени у овај пројекат, а колико ми је познато ни грађани.  Да одмах буде јасно, Београд треба да добије нове шансе за развој, нове просторе, о томе се сања и размишља деценијама. Чему сад таква журба као да су трке? Ваљда у овој нашој ојађеној Србији треба, када су овакви планови у питању, питати широки круг грађана,  архитекате, инжењер, економисте? Сви поменути стручњаци, већина без посла, као и одлазеће генерације младих људи у бели свет, па и у Кувајт,  знају и умеју да мисле и да раде. Објављује се да ће решења за "Београд на води" урадити анонимни "НН тим". Поставља се питање чему толика анонимност креатора виртуелног цртежа у новинама? Где су толико потенцирани тендери за добијање посла, па и за Просторни план који неко ради и треба да буде готов у фебруару 2014. године?  Стручњацима је јасно да је таква динамика нереална. За такав посао потребна је одлука релевантне управе, морају да се поштују процедуре. Такође јасно је да за срце Београда  треба радити детаљне а не просторне планове.

Србија је струковно организована. Има Савез инжењера са 40 удружења, Инжењерску комору са преко 20 000 лиценцираних стручњака, репрезентативна удружења Архитеката,  одговарајуће институте и факултете, сви они су чланови одговарајућих међународних удружења. На крају али не као последњу апострофирам и Српску академију наука и уметности. Београд као главни град, имао је, и још та традиција како тако тиња, праксу да се расписују домаћи и међународни конкурси за значајне локације, урбане потезе а нарочито нове делове града. Нови Београд, међународно познат као бисер модернистичког урбанистичко-архитектонског искуства, је планиран, пројектован и изграђен са великим домаћим тимовима стручњака на основу низа конкурса и појединачних предлога великих имена у архитерктури и урбанизму тог времена.

Српски архитекти немају ништа против иностраних стручњака. И наши грађани иду трбухом за крухом у иностранство. Планирање, пројектовање и изградња жеља је и обавеза свих који су компетентни да креирају будућност кроз осмишљавање простора Београда. То може бити на више начина. Најправилнији је путем јавне утакмице - урбанистичко-архитектонских конкурса на републичком или међународном нивоу а на чему инсистира Удружење архитеката Србије. Управо на овај начин се показује да нема ксенофобичности. Наши стручњаци не треба да буду посматрачи које у досадашњим активностима успешно заобилазе они који се баве "Београдом на води".  Познато је да не треба "кукурикати пре зоре" и да ће много воде протећи Савом пре него буде "закопана прва лопата" у "Савском амфитеатру", али важно је нагласити да и у нашој земљи постоје стручњаци који имају искуство и са малим и са великим пројектима.  Њима не одговара да се дискурс води хериметично и деперсонализовано. Колеге из Србије и много њих из иностранства се интерсују, желе информације а струка има пред собом само једну скицу и један датум те изградњу тржног центара од 200 000 m2 као прву прокламовану активност.

Најзначајније локације у Паризу су изграђене на основу међународних конкурса а познат је и период такозване "Председничке архитектуре".  јер су се управо председници Француске републике ангажовали на њиховом расписивању па и у крајњем избору решења. Данас Француска више зарађује од културе него од ауто индустрије. У Берлину на празном простору бившег аеродрома Templhof, на коме није потребно уклањати објекте, градски оци нуде грађанима на увид пројекте, макете, планове и сви могу да их анализирају и кажу своје мишљење. а наши стручњаци и грађани, само су посматрачи.

Где је дугорочни план и стратегија, тактика и акција за брзе одлуке које не угрожавају целину? Ова формула има и своју стручну квантификацију тако да  предложених "200 000 м2" тржног центра никако није за брзу одлуку већ би ту могао бити неки знатно мањи садржај, који не ремети део неке целине, да би евентуална грешка ако се деси била што мања.

Србији треба култура! Култура се не може упражњавати издвојено, за њу је потребно имати храмове културе. Треба градити посебности које привлаче људе, правити просторе и садржаје које ће прво волети грађани а онда ће сигурно то желети да виде и други. Велики пројекат "Београда на води", не би требао да буде рађен ад хок. Сви ламентирамо над чувеним Београдским недовршеним просторима: Славија, Теразијска тераса, Окретница код Калемегдана! Где је енергија и ентузијазам да се ови пројекти завше? Или енергија  да се измести аутобуска станица па нека поред те нове буде и тржни центар. Већ и "врапци на грани" знају да се град Билбао у Шпанији препородио изградњом музеја модерне уметности Гугенхајм. Сада се то исто дешава у граду Lensu у Француској где је изграђен депанданс музеја Лувр и у првој години, у граду од 35 000 становника, било је 900 000 посетилаца,  од којих већина домаћих и из 70 различитих држава, да не говоримо о сличним пројектима у другим деловима света. Данас се граде оригиналне ботаничке баште, атрактивни садржаји на води, марине, спортски објекти, у симбиози са становањем стационарним и повременим и са свим другим јавним објектима који то прате. Овакви пројекти управо имају за циљ да привуку посетиоце из целог света. Ово је половина медаље а друга је она која се мање види али без које све ово не може а то је подземни урбанизам: инфраструктура, техничка и саобраћајна.  Слични пројекти су они за "Барцелону на води", "Ротердам на води", "Гетеборг на води", Делови Амстердама и многи други. Наши људи и институције одлично познају и процедуре и начине планирања и пројектовања и изградње оваквих макро пројеката.

Чему све оно што наши стручњаци раде, практикују, ако седе и из фотеље посматрају телевизијске вести, прочитају по неки чланак у новинама о догађајима који треба да се десе ту испред њих али без њиховог учешћа. Шта да ради наша архитектонска и инжењерска те културна и друга интелигенција, чему да се нада? Сматрам да већина њих није срећна ни задовољна са пар информација сервираних на врху кашичице. То није ни у духу стварања заједничке боље и лепше Србије јер она не може да се гради са немуштим грађанима,  немуштим инжењерима и непознатим креаторима простора у којима треба да живимо и ми и наша поколења. Струку и грађане треба укључити активно у процес креирања "Београда на Сави" не на неки посебан начин већ уобичајено: организацијом конкурса за идеје, трибинама, јавним дискусијама, директним ангажовањем релевантних српских и страних институција и стручњака, онако каква је пракса у модерној Србији од 19 века до данас. Активно учешће грађана се подразумева и изузетно је значајно за демократичност доношења одлука и нашу будућност.

Председник Удружења архитеката Србије

              др Игор Марић, дипл.инж.арх.

Akademija arhitekture Srbije Vas poziva na svečano otvaranje izložbe SAVREMENA SRPSKA ARHITEKTURA koje će biti održano u petak,  27.12.13. godine u 18,00 sati  u galeriji Biblioteke Grada Beograda u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.

Cestitka i pozivnica za izlozbu.pdf

Savremena srpska arhitektura.pdf

06. и 07. децембра одржана је Генерална скупштина ACE у месту Бил у Швајцарској, на којој је већином гласова у овај Савет примљено Удружење архитеката Србије. Ово чланство омогућава нашој националној асоцијацији архитеката и њеним члановима приступ информацијама, европској регулативи у архитектонској делатности, учешће у припреми нових директива које ће се по усвајању односити и на стручно деловање у Србији. Такође драгоцена је размена искустава са колегама из земље у региону, које су прошле искуство придруживања и прилагођавања националних прописа и праксе ЕУ нормама, али и осталих земаља у организацији професионалне делатности, лиценцирању, увођењу професионалне одговорности и постизању ефикасније и квалитетније архитектонске праксе. Архитектонски Савет Европе ACE (Arhitects' Council of Europe ACE)1 је организација која заступа архитеконску професију Европе. Чланице Савета су националне коморе архитеката, удружења архитеката и друге професионалне организације из свих земаља, чланица ЕУ те и Швајцарске, Норвешке као и земаља која су у процесу придруживања ЕУ, кроз које заступа интересе око 580.000 архитеката.

Основна функција АСЕ је да прати развој на нивоу Европе, тежећи да утиче на оне области ЕУ политика и регулативе које имају утицај на архитектонску праксу и на укупан квалитет и одрживост изграђене средине. У том контексту Савет прати трендове у земљама ЕУ, анкетира архитектонске фирме и институције, ради годишње секгорске студије са подацима о архитекгама и фирмама, тржишту и статусу, стандарду и очекивањима архитеката у Европи.

Активности АСА организоване су у три опште групе тема и то:

• Приступ професији, кроз унапређење образовања, директива о квалификацији, акредитације, лиценцирање, стално стручно усавршавање и правна питања и теме.

• Професионална пракса, где се обрађују теме о тржишту архитектонских услуга, јавним набавкама, конкуренцији, архитектонским кокурсима, захтевни __________информациони системи, осигурања, и

• Квалитет живота са темама из заштите животне средине и урбанистичке теме. Организоване су и специјализоване тематске групе за теме од посебног интереса или актуелне, какве су напр. формирање ставова о јавним набавкама или ценовнику услуга у архитектонској делатности који се припрема за ниви Европске уније

Циљеви активности АСЕ су:

• промоција Архитектуре у Европи,

• унапређење квалитета архитекгуре у изграђеном простору - као покретача развоја, побољшања стандарда живота и елемената социјалне кохезије, подршка одрживом развоју изграђеног простора, јачањем принципа одрживости у урбанистичком дизајну и планирању, свеобухватног у решавању номплексних захтева окружења и тиме очување вредног и уравнотежеог наслеђа за будућност,

• обезбеђење високих стандарда квалификације архитеката, образовању и пракси – у складу са професионалном ЕУ директивом (2005/36/ЕС) и заштит кпијената,као и да обезбеђује највиши ниво умећа и компетентности у професији у каријери.

• инсистирање на квалитету у архитектонској пракси - помажући професији да пружи највиши ниво услуге клијентима у јавном и приватном секtору, уређујући правила и прописе за стручно деловање;

• афирмација експертске улоге архитеката у тимовима - развијајући принцип одговорности

у пројектовању и изградњи,

• јачање међуграничне сарадње и слободну понуду архитеката и архитектонских услуга широм ЕУ и усклађивање са европским политикаам и директивама, и тиме

1 http://www.ace-cae.eu/

• јачање уједињеног гласа архитеката у Европи, имајући у виду комплексност и велику разноврсност.

У ACE су земље најчешће представљене корз асоцијације или коморе архитеката. Белгију напр. представљају Национални савет и ред архитеката и Федерација савета архитеката Белгије. Слично томе, У ACE су укључени и комора и асоцијација Бугарске, док је из Аустрије члан државна комора архитеката и инжењера, а Хрватске, Комора архитеката Хрватске. Француска има три а Немачка чак четири организације чланице CAE. Заједнички интереси архитеката и организација остварују се кроз сарадњу и умрежавање.

фотографије са доделе 30 година Велике награде архитектуре и доделе ВНА архитекти Браниславу Миленковићу за 2012.годину.

Robert Makarter FRENK LOJD RAJT
preveo sa engleskog Marko Denić
tvrdi povez, latinica, format 19,5 x 13,5 strana 290

puna cena 1.188,00 dinara, cena za članove DAB-a i UAS-a 712,80 dinara

Pionir moderne američke arhitekture Frenk Lojd Rajt (1867-1959) već više od veka predstavlja uzor i inspiraciju generacijama graditelja širom sveta. O tom strastvenom arhitekti, intelektualcu i humanisti naklonjenom demokratskim idealima napisano je mnoštvo knjiga, ali su u njima Rajtova obimna stvaralačka zaostavština i buran privatni život najčešće prikazani potpuno odvojeno.
Knjiga Roberta Makartera izdvaja se iz mora literature o slavnom arhitekti time što uzima u obzir ideje i verovanja koji su oblikovali Rajtov rad i širi intelektualni kontekst u kojem je stvarao, predočavajući nam i važne detalje iz njegovog uzbudljivog privatnog života. Iz Makarterove knjige saznajemo šta je Rajtovu arhitekturu činilo tako revolucionarnom i zbog čega zdanja ovog angažovanog umetnika i konstruktora i danas deluju sveže, moderno, monumentalno.

Robert Makarter je ugledni američki istoričar arhitekture, arhitekta i univerzitetski profesor. Tokom gotovo tri decenije dugog akademskog rada, uključujući i 17 godina vodećih uloga u tri obrazovne institucije, Makarter je podučavao više od hiljadu studenata. Autor je mnogih radova iz oblasti arhitekture, među kojima su: „Understanding Architecture: A Primer of Architecture as Experience“ (2012), „Frank Lloyd Wright: Critival Lives“ (2006), „Louis I. Kahn“ (2005), „On and By Frank Lloyd Wright: A Primer of Architectural Principles“ (2005), „William Morgan: Selected and Current Works“ (2002), „Unity Temple: Frank Lloyd Wright“ (1997) i „Fallingwater: Frank Lloyd Wright“ (1994).

Greg Ričards i Robert Palmer
UZBUDLJIVI GRADOVI - Keativni menadžment i revitalizacija grada
prevela sa engleskog Jelica Bukvić
broširani povez, latinica, format 24 x 17, strana 458

puna cena 1.836,00 dinara, cena za članove DAB-a i UAS-a 1.101,60 dinara

Svaki grad ima svoj ritam, svaki je po nečemu prepoznatljiv i jedinstven, svaki je na određeni način udoban za svoje žitelje i zbog nečega primamljiv za goste. Prepoznavanje preimućstava i građenje strategije na osnovu njih stvaraju imidž grada koji doprinosi sveopštem kulturnom, ekonomskom i društvenom napretku. Kulturne manifestacije su jedan od efikasnih načina da grad izgradi svoj identitet i da se razvija. Autori ove knjige, stručnjaci u oblasti marketinga u kulturi Greg Ričards i Robert Palmer, analiziraju moguće načine na koje manifestacije kulture, poput festivala, izložbi i sajmova, pomažu gradovima da postanu prijatnija i poželjna mesta za život. Svoja zapažanja ilustruju iskustvima gradova koji su tokom protekle tri decenije nosili titulu „Evropska prestonica kulture”.

Robert Palmer je direktor odseka za Kulturu i kulturnu i prirodnu baštinu u Savetu Evrope, čije se sedište nalazi u Strazburu u Francuskoj. Više od trideset godina radi u sektoru za kulturu gde uređuje festivalske programe i vodi kulturne organizacije. Bio je direktor dve Evropske prestonice kulture – Glazgova 1990. godine i Brisela 2000. godine, a i savetnik u više od deset Prestonica kulture. Kao priznanje za njegov rad, dodeljene su mu brojne nagrade u Velikoj Britaniji, Belgiji i Francuskoj.

Greg Ričards je profesor Studija slobodnog vremena na Univerzitetu u Tilburgu u Holandiji. Jedan je od partnera-osnivača međunarodnog savetodavnog tela Istraživanje i marketing u turizmu, koje se bavi razvojem i marketingom kulturnih događaja. Bio je na čelu tima za evaluaciju mnogih Prestonica kulture, a bio je i savetnik za strategije prilikom konkurisanja gradova za Evropske prestonice kulture. Autor je nekoliko knjiga među kojima se ističu: Cultural Tourism in Europe (1996), Cultural Attractions and European Tourism (2001), Cultural Tourism–Global and Local Perspectives (2007) i Tourism, Creativity and Development (2007).

za sve informacije i narudžbine možete se obratiti na telefone (011) 3288-471 i
3035-696, e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. "> Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili na adresu IP Clio, Gospodar Jovanova 63 (ulaz iz Kneginje Ljubice), Beograd

Obaveštavamo članove da je Ministarstvo građevinarstva i urbanizma objavilo Nacrt zakona o uređenju prostora i izgradnji. Dokumente preuzete sa internet strane Ministarstva u pdf i word formatu možete preuzeti ovde.

http://www.mgu.gov.rs/nacrt-zakona-uredjenje-prostora-izgradnja.php

Pozivaju se članovi DAB da u roku od 10 dana, zaključno sa 5. novembrom 2013. godine, svoje primedbe, predloge i sugestije na Nacrt dostave na email adresu  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. " target="_blank" data-mce-href="mailto: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. " style="color:rgb(0, 0, 0)"> Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.  sa napomenom "komentari na Nacrt Zakona".

Molimo vas da radi lakse sistematizacije i prezentacije Ministarstvu, svoje komentare saljete u Word formatu, po članovima na koje imate predlog ili primedbu. Opšte komentare odvojite u posebno poglavlje istog dokumenta. 

nacrt zakona.pdf

nacrt zakona.docx

ВЕЋЕ ВЕЛИКЕ НАГРАДЕ АРХИТЕКТУРЕ

УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО

има част и задовољство да обавести јавност да је на састанку Већа ВНА који је одржан 13.03.2014.године у Београду, од пет приспела предлога, Велика награда за животно дело за 2013. годину једногласном одлуком припала

архитекти Божидару Јанковићу

Састанку Већа које чине добитници Велике награде архитектуре

присуствовали су:

Проф.Спасоје Крунић, архитект, председник Већа

и чланови

Горан Војводић, архитект

Проф.Владислав Ивковић, архитект

Проф.Душан Крстић, архитект

Боривоје Јовановић, архитект

Академик проф.Милан Лојаница, архитект

Миленија Марушић, архитект

Проф.Василије Милуновић, архитект

Проф.Димитрије Младеновић, архитект

Академик проф.Бранислав Митровић, архитект

Проф.Милан Палишашки,архитект

Проф.Александар Стјепановић, архитект

Проф.Предраг Цагић, архитект

Образложење предлагача:

ПРЕДЛОГ ЗА ВЕЛИКУ НАГРАДУ УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ за 2013.годину

-          За архитекту Божидара Јанковића

Архитекта Божидар Јанковић

Цртице  из  биографије  архитекте Божидара Јанковића

Архитекта Божидар Јанковић рођен је 1931.године у Београду.

Гимназију је завршио у Београду а потом уписао и дипломирао на АФ у Београду. По окончању студија запослио се у Институту за испитивање материјала- ИМС, а касније у Центру за становање ограну ИМС-а у коме је провео цео свој радни век. Ова неуобичајене одлука садржана је у његовом опредељењу да се у највећој мери посвети истраживању у области становања, најшире схваћеној, почев од урбаног контекста, преко склопа до саме стамбене јединице и њене организације као и њене коначне провере у реализацији. Тако стечена искуства требало је да послуже као елементи битни за даљи рад у области становања, које је, у то време престављала друштвено најангажованију област у грађевинарству.

У време када је за дипломиране студенте АФ-а било релативно једноставно наћи место за даље усавршавање у струци, одлука да своје место потражи у ИМС-у, односно Центру, који је, својим програмом, активностима и обиљем различитих тема, у потпуности одговарало његовом интересу и амбицији. ИМС центар за становање је у то време а и у потоњем периоду у континуитету био јединствено место на које је питање становања студирано и разматрано у најширем смислу, обухватајући све аспекте области који се односе на проблем становања. Ова чињеница је и утицала на опредељење архитекте Б.Јанковића у погледу његовог даљег рада који је у програму Центра, где су равноправно третиране три области од интереса за развој и рад Центра: 1. Архитектонско пројектовање (коме се посветио арх.Б.Ј.) и хабитолошка истраживања; 2. Техничке и друштвене науке; 3.теренска и експериментална истраживања, нашао право место које ће му пружити потребне услова за његово даље усавршавање.

Овако обиман и широко схваћен програм било је могуће остварити одговарајућим квалитетним персонални саставом Центра и сарадницима који су укључивани зависно од теме које су биле предмет истраживања (М.Чанак, др И.Петровић, др Л.Ленарчић, др М.Наслас, М.Митић, Ж.Карапешић, Б.Караџић, С.Вуковић, П.Ристић, Б.Гавриловић социолог К.Петовар, И.Јанковић и др). Овај састав је често допуњаван експертима са стране. Ово је важно напоменути зато што је у раду и активностима у Центру гајен принцип дијалога, размена и супростављање мишљења што је у великој мери одговарало природи арх.Б.Јанковића, спремном да прихвата и анализира туђе ставове и мишљења у циљу постизања квалитетног закључка. Да је избор места за своју активност био исправан у оквиру Центра за становање потврдили су резултати на пољу становања и уобличавању концепта „Београдског стана“, коме је допринео и рад арх.Б.Јанковић.

Сем бављења проблемом становања интересовање арх.Б.Јанковића свој рад је, паралелно , посветио и другим, различитим темама у области архитектуре што је видно из прилога који следи.

Преглед који следи подељен је на неколико сегмената:

1. Друштвена и професионална признања
2. Конкурси
3. Реализовани објекти
4. Нереализоване идеје, било да је у питању конкурс или пројекат, које су у коцептуалном погледу, представљале одређен допринос у односу на теме које су својом сложеношћу биле од интереса за њихово истраживање.

1.Друштвена и професионална признања

Октобарска награда града Београда, 1974. ФДУ, Нови Београд, Борбина награда блок 23, Н.Бгд, 1975., Награда Салона архитектуре – блок 23, Н.Бгд, 1975., Октобарска награда града Београда, осмогодишња школа блок 23, Н.Бгд, 1978., Повеља Новог Београда 1978.

2. Конкурси

Први пласман: Електротехнички факултет, Нови Београд, 1960., РТВ Београд, I награда није додељена- II nag. ex-aequo, Градски центар у Лесковцу, РК Славија, награде нису додељене, један од три равноправна рада, Универзитет уметности Н.Бгд, 1964., Светосавски плато једна од три прве награде, блок 22-Н.Бгд, 1968., Блок 23 Н.Бгд., повишена II –га награда, прва није додељена, Стамбене куле, Осијек 1968., РК Лесковац, 1970., Филозофски факултет, Н.Сад, 1971., Школски угоститељски центар, Београд, 1972., Новосадска банка, Н.Сад, 1974.

Други пласман: РТВ Загреб, IV награда, I и III награда нису додељене, 1962., Дом народног здравља, Краљево, 1965., Блокови 45 и 70, Н.Бгд., 1965., Стамбени комплекс Јулино брдо, Београд, 1966.

Трећи пласман: Железнички чвор-Тиволи, Љубљана, 1959., Типске стамбене зграде ЗУКД , 1960.

Пети пласман – Опера Нови Београд, 1971.

Откупи: Пословна зграда Скопље, Блокови 38 и 39 Н.Бгд, Музеј савремене уметности Н.Бгд.

3. Реализовани објекти:

Стамбене зграде у улици Крушедолској и Трнској 19672-64., ( спољна обрада и

материјализација измењени у односу на пројекат), Стамбена зграда у Улици Стојана Протића 1963-64., Стамбене куле, Бања Лука 1963., Стамбена зграда, Ћуприја 1964., Фискултурна сала сред.мед.школе, Ћуприја, 1964., Школа за рад занатлија, Бања Лука, 1967., Стамбене куле, Осијек 1968., Блок 23, Нови Бгд, 1968-74., ФДУ Н.Бгд., 1968-74., Дечија установа блок 22, Н.Бгд., 1969-73., Блок „Борик“, Бања Лука , 1970., Филозофски факултет, Нови Сад, I фаза- градске власти су искључиле ауторе у другој фази, што је учињено и код реализације , I-ве фазе Новосадске банке (време аутономашког покрета), Насеље солидарности, Крагујевац 1973., Дечија установа блок 23, Н.Бгд, 1976-79., ЦМЗ блок 23, Н.Бгд, 1977-78., Стамбени блок „Солинска цеста“, Тузла, 1977., Стамбене куле и блок „Пашин бунар“, Тузла, 1979-81., VII МЗ Миријево, 1985-89.

Занимљиво је напоменути на крају да су непознати разлози навели арх.Б.Јанковића, да, почетком две хиљадите године, напусти своје бављење проблемима архитектуре и да се посвети цртежу, својој другој, пратећој активности коју је паралелно остваривао уз пројектовање. Количина и број ових цртежа би био довољан за једну изложбу.

На крају овог прегледа опуса архитекте Божидара Јанковића, мислимo да би било најлогичније поновити закључак којим је завршен текст за професора Бранислава Миленковића, архитекту, добитника ВНА за 2012.годину.

Цитат:

Пример одговарајућег признања,увелико закаснелог, представља   наш, навиком стечени, однос према оним људима који су у великој мери својим радом, квалитетом, истрајношћу   задужили своју средину, а да им то не буде вредновано и признато на прави начин. Кад погледамо сав тај напор и жељу да пред струку постави низ битних питања покушавајући да их сагледа, анализира и протумачи , на њему својствен начин, схватићемо да смо у својој средини имали личност огромне енергије, знања и жеље да унапреди релативно скромно поље  истраживања у архитектури.

Стога сматрамo, сумирајући све релевантне податке, да још није касно да му Веће Велике награде архитектуре Удружења архитеката Србије  коначно ода признање.        

У Београду, 05.12. 2013.                                                        Проф.Александар Стјепановић, архитекта

Др Михаило Чанак, архитекта

Проф.Светислав Личина, архитекта

проф.Петар Вуловић, архитекта

проф.Димитрије Младеновић, архитекта

проф.Милан Палишашки, архитекта

проф.др Бранислав Миленковић, архитекта

академик проф.Бранслав Митровић, архитекта

ДОБИТНИЦИ ВЕЛИКЕ НАГРАДЕ АРХИТЕКТУРЕ

САВЕЗА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ / УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ ( од 2011.)

ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО

Награда је установљена 1982.године од када се и додељује.

1982. Проф.Милорад Пантовић, архитект (1910-1986)   

Професори Петар  Крстић  (1899-1991) и Бранислав Крстић  (1902-1978), архитекти

Проф.Бранислав Којић, архитект (1899-1987)   

Милорад Мацура, архитект (1914- 1989)   

1983. Проф.Александар Дероко, архитект (1894 -1988)   

Проф.Станко Мандић, архитект (1915-1987)   

Проф.Урош Мартиновић, архитект (1918-2004)   

Алексеј Бркић, архитект (1922- 1999)   

1984. Проф.Богдан Богдановић, архитект (1922- 2010)   

Проф.Иван Антић, архитект (1923-2005)   

Проф.Михајло Митровић, архитект, 1922     

Милица Штерић, архитект (1914-1997)   

Угљеша Богуновић, архитект (1922-1994)   

1985. Проф.Светислав Личина, архитект, 1931    

Проф.Петар Вуловић, архитект, 1931    

Мирослав Јовановић, архитект (1924-2003)   

1986. Проф.Милан Лојаница, архитект, 1939   

Проф.др Милош Перовић, архитект,  1939    

Александар Ђокић, архитект (1936-2002)   

1987. Проф.Бранко Максимовић, архитект (1900-1988)   

1988. Проф.Предраг Цагић, архитект  (1941-2016)   

1989. Проф.Александар Кековић, архитект,  1939    

1990. Стојан Максимовић, архитект,  1934    

1991. Бранислав Јовин, архитект, 1935    

1992.  Проф.Александар Стјепановић, архитект,  1931    

1993.  Миленија Марушић, архитект, 194 и проф.Дарко Марушић, архитект, 1940    

1994.  Љиљана Бакић , 1939 и Драгољуб Бакић, 1939 , архитекти

1995.  Слободан Михајловић, архитект  (1922- 2005)  

1996.  Проф.Милан Палишашки, архитект , 1927    

1997.  Проф.Зоран Петровић, архитект   (1925-2000)   

1998.  Проф.Спасоје Крунић, архитект,  1939    

1999.  Аљоша Јосић, архитект   (1921-2011)   

2000.  Проф.Владислав Ивковић, архитект,  1926    

2001.  Боривоје Јовановић, архитект,  1938    

2002.  Проф.Бранислав Митровић, архитект, 1948

2003.  Богдан Игњатовић, архитект (1912-2004 )  

2004.  Проф.Василије Милуновић, архитект, 1948    

2005.  Др Михаило Чанак, архитект , ( 1932-2014 )    

2006.  Проф.Божидар Петровић, архитект (1922-2012)   

2007.  Проф.Дејан Настић, архитект  (1926- 2008)   

2008.  Проф.Душан Крстић, архитект , (1938 - 2014)
   

2009.  Горан Војводић, архитект , 1959    

2010.  Зоран Бојовић, архитект ,  1936    

2011.  Проф.Димитрије Младеновић, архитект,  1936    

2012.  Проф.др Бранислав Миленковић, архитект, 1926

2013. Божидар Јанковић, архитект, 1931

2014. награда није додељена

2015. Бранко Бојовић, архитект, 1940.

Београд, децембар 2016. године