ВЕЋЕ ВЕЛИКЕ НАГРАДЕ АРХИТЕКТУРЕ
УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО
има част и задовољство да обавести јавност да је на састанку Већа ВНА који је одржан 10.03.2016.године у Београду, Велика награда за животно дело за 2015. годину већином гласова припала
архитекти Бранку Бојовићу
Састанку Већа које чине добитници Велике награде архитектуре присуствовали су:
Проф.Спасоје Крунић, архитект, председник Већа
и чланови
Академик проф.Милан Лојаница, архитект
Академик проф.Бранислав Митровић, архитект
Миленија Марушић, архитект
Проф.Василије Милуновић, архитект
Проф.Димитрије Младеновић, архитект
Проф.Александар Стјепановић, архитект
Проф.Светислав Личина, архитект
Горан Војводић, архитект
Кратки изводи из предлога:
„Колега Бојовић је наш истакнути архитекта, теоретичар, урбаниста и као јавни радник велики представник наше струке „
Проф.Михајло Митровић, архитекта
„Са посебним задовољством подржавам предлог архитекте Михајла Митровића да се архитекти Бранку Бојовићу додели Велика награда архитектуре за 2015. годину.
Бранко Бојовић је јединствена појава са посебном мисијом веома значајном за нашу струку.
Ерудита по вокацији, Бојовић градотворну архитектуру разматра у критичко-историјском контексту, афирмишући је увек као значајан део културе ове средине. О овоме на пример сведочи низ наступа на јавним трибинама, као и низ записа и уређивања часописа, израде научних радова и просторних планова.
Бранко је особа која непогрешиво уме да препозна квалитете урбанизма и архитектуре и њихову друштвену димензију, да их артикулише и јасно искаже. Право у мету, критички, објективно, без калкулисања. Увек у одбрану и промоцију наше професије.
Ми који се бавимо пројектовањем заокупљени смо само самим собом и својим делима. Или не стижемо, или смо субјективни. Зато постоји Бранко.
Миленија Марушић, архитекта“
Образложење предлагача:
ПРЕДЛОГ ЗА ВЕЛИКУ НАГРАДУ УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ ЗА 2015.годину
- За архитекту Бранка Бојовића
Цртице из биографије архитекте Бранка Бојовића
Бранко Б. Бојовић, архитект, рођен је у Београду 10.04.1940. године.
1. Живот
Школовање – основну школу, гимназију и Архитектонски факултет завршио је у Београду. Дипломирао је 12. јула 1963. године.
Рад – Током радног века био је запослен како следи:
- 1963. до 1966. године – Комунална служба СО Чукарица;
- 1966. до 1986. године – Савезни завод за урбанизам и комунална и стамбена питања, касније преименован у Југословенски инсититут за урбанизам и становање (ЈУГИНУС);
- 1986. до 1989. године – Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС);
- 1989. до 1995. година – Скупштина града Београда – члан Извршног одбора (Градске владе) у три мандата;
- 1995. до 2005. године – Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС);
Од 11. априла 2005. године налази се у пензији.
2. Дело
Стручна делатност. Основни проблеми на којима је Бранко Бојовић радио су урбанистичко и просторно планирање, геополитика, политика урбанизма, теорија урбанизма, методологија планирања, становање и стамбена политика, проблематика инфраструктуре, урбанистички нормативи, теорије вредности и потреба, урбанистичко и урбанизму блиско законодавство, теоријски и праксеолошки аспекти заштите непокретног наслеђа културе, факултетска настава, публицистика, издаваштво и др.
Од резултата рада у струци наводе се:
- 22 књиге, монографије, зборника, уџбеника, атласа;
- 30 урбанолошких студија;
- око 300 углавном рецензованих чланака;
- преко 150 интервјуа;
- 87 реферата на стручним и научним скуповима;
- око 100 планерских елабората од Просторног плана Републике Србије (поглавље о добрима културе) и Просторног плана Републике Српске (први руководилац) до планова за села, конкурса, програма и др;
- преко 100 предавања, промоција, трибина, округлих столова и сл.
- учешће у великом броју жирија, савета, одбора, комисија и др.;
- и читав низ других активности, што укупно чини око 1200 референтних јединица, које се тичу планова, текстова и других активности у струци.
Настава
- Током радног века Бранко Бојовић је био укључен, као наставник по позиву у последипломских студија из становања на Архитектонском факултету у Београду у трајању од 12 година.
Јавна делатност
Бранко Бојовић је :
- члан Академије архитектуре Србије од оснивања 1995. године
- члан УЛУПУДС-а по позиву од 1986. године
- члан Уређивачког одбора Часописа „Изградња“ од 1986. године, а главни и одговорни уредник од 2000. година и даље.
- члан Извршног одбора Скупштине града Београда у три мандата - 6 година
- члан Управног одбора Културног центра Београда;
- члан Председништва Културно просветне заједнице Београда;
- председник трибине „Лице града“ – 5 година;
- члан Управног одбора Музеја града Београда;
- члан Уређивачког одбора Годишњака града Београда;
- председник Друштва урбаниста Београда – 7 година;
- члан Стручног савета Урбанистичког завода Београда – 8 година;
- председник Стручног савета Завода за заштиту споменика културе града Београда;
- колумнист у 35 бројева Београдских новина.
Најзначајније референце
- Планерски атлас просторног уређења Југославије, ЈУГИНУС, Београд, 1974. године, коаутор;
- Београд – социолошка студија, Институт за социолошка и криминолошка истраживања Београд, 1977. године, коаутор;
- Физиономија и меморија града, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, последипломске студије из становања, Београд 1982. године;
- Мреже и објекти инфраструктуре, уџбеник за IV разред усмереног образовања природно-техничке струке – смер за просторно планирање, Научна књига, Београд, 1982. године, коаутор;
- Становање у зградама високе спратности, Савезни завод за урбанизам, комунална и стамбена питања, Београд, 1969. године, коаутор;
- Просторни план Републике Србије, ИАУС, Београд, 1996. године, поглавље о непокретним добрима културе;
- Просторни план Републике Српске, Урбанистички завод Републике Српске, Бања Лука, 2007. године, први руководилац;
- Генерални планови: Сокобања, Пожаревац, Шабац, Бар (1986. и 2007. године) и друго;
- ДУП централне зоне Тршића, ИАУС, Београд, 1987. године;
- ДУП прве фазе Привредне зоне Бара, ИАУС и Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, Београд 2002. године;
- Изложба ААС на годишњој скупштини ACCEE у Фиренци крајем новембра 2006. године, под покровитељством Фондације Romualdo del Bjanko.
- Изложба чланова Академије архитектуре Србије на XIV Међународном фестивалу ЗОДЧЕСТВО 2006. године, изложбена сала Мањеж у Москви;
- Изложба архитеката чланова ААС у галерији Super space Belgrade, Бетон хала, 2007. године
- Учешће на изложби Портрети архитеката, ретроспектива чланова Архитектонске секције УЛУПУДС-а 1953-2010. године, Београд;
Награде, признања, захвалности, медаље, повеље, плакете и др.
За укупан стручни и друштвени рад Бранко Бојовић је добио скоро 80 награда, признања, захвалности, повеља, медаља и др., поред осталог и:
- Откуп на конкурсу сарајевског часописа „Одјек“ за кратки есеј, 1969. године;
- Плакета ослобођења Сокобање, 1976. године; (почасни грађанин)
- Прва награда за есеј на тему „Тајни живот града“, Комуникације, Центар за планирање урбаног развоја, Београд, 1986. године;
- Повеља Општинског одбора Лозница за прославу 200-годишњице рођења Вука Стефановића Караџића, 1987.године;
- Златна значка Културно-просветне заједнице Србије, 1991. године;
- Повеља Академије архитектуре Србије као оснивач и члан, 1995. године;
- Захвалност Музеја примењене уметности за подршку у реализацији пројекта „Београд – огледало Европе“, XИX Тријенале у Милану, 1996. године;
- Грамату као утемељивач Храма светог Саве, по патријарху српском Герману 1997. године;
- Златни Беочуг Културно-просветне заједнице Београда, 2001. године;
- Награда за животно дело „Емилијан Јосимовић“, Удружења урбаниста Србије, 2005. године;
- Велику награду XVI Салона урбанизма у Нишу, за Просторни план Републике Српске, 2007. године;
- Награду УЛУПУДС-а за стваралаштво у 2008. години;
- Признање за врхунски допринос националној култури (тзв. национална пензија) 2013. године.
У Београду, 10.03.2016.